Upoznao sam svoju zaručnicu tako što je radila s mojim tatom. Kad je završila faks, na prvom poslu su je poslali na obuku kod njega. Kolege su u struci i oboje pomalo radoholičari. Inače, ja imam još 2 brata, nemam sestru, a tata je uvijek želio kćer. Zaručnica nema tatu, a još kao šlag na tortu: moj tata i njena teta su školski prijatelji. Naravno, dogodilo se što je bilo očekivano, tata ju je uzeo pod svoje, počeo gledati kao svoju kćer i svima nama kod kuće popio mozak zašto mi ne možemo biti tako dobri, pametni i odgovorni kao ona. Mjesecima smo ga sprdali je li siguran da nije šarao uokolo, pa da je stvarno njegova. I tako se nas dvoje upoznamo, skužim da je stvarno odlična osoba, pa postanemo prijatelji i na kraju se zaljubim do ušiju. Srećom, bilo je obostrano. Sad tata zadirkuje mene da mi je sve to on omogućio, zašto sam sumnjao u njegovu procjenu, ni oženiti se ne bih mogao bez njega i sl.
Imam pravo na to da, ako sam sama, nisam imala brak ni vanbračno dete, želim momka koji je isti kao i ja. Nemam ništa protiv rastavljenih i onih koji imaju dete a nisu u braku i žive svako svojim životom. Imam takve i prijatelje i uopšte ih ne osuđujem. Ali imam pravo da ne želim takvog momka nego momka koji je kao i ja.
Neki mi kažu eto prešla si 30 šta ima da biraš. Da biram, možda i biram momke koji su slobodni, jer se pored onih koji su imali brak i decu ne vidim. Jednostavno sebe ne vidim pored takvih momaka i to je to. Želim da imam vezu sa momkom i da imamo nešto svoje. Eto.
Imam suprugu i djecu. Volim ih, porodičan sam čovjek. Međutim prije 2 godine, u moj život je došla jedna djevojka. Postavljao sam granice, znala je da sam oženjen, ali je*iga taj osjećaj ne možes birati, kad ti dođe neko nepoznat i osjetiš da ti legne na sve načine. Provodili smo vremena skupa i zaljubili se jedno u drugo, ali nažalost tu budućnosti nije bilo. Bilo je, ali da ona bude ograničena i u stalnoj želji zamnom, što bi bilo jako sebično sa moje strane. Razišli smo se. Osuđujte, mislite o ovome šta god. Svoju suprugu i djecu volim, sve bih uradio za njih, ali volim i nju i isto tako sve bih uradio i za nju.
Kako je moguće, ne znam. Nije imala nikakve koristi od mene, niti ja od nje. Jednostavno smo nadošli jedno na drugo.
Prije nekoliko godina da me neko pitao za ovakvu situaciju, rekao bih mu nema šanse. Ali stigne te sudbina. I slomi...
Svekrva i svekar ne žele da nam čuvaju decu. Mislim da je sasvim fer razmena to što ni ja kada dođem kod njih u goste, na slavu, ili na tako neko okupljanje, ne želim ni kašičicu da operem, a kamoli nešto jače od toga. Da, kao snajka, sedim na svim proslavama kao gost. Čist račun, duga ljubav. :)
Trebam li bivšem čestitati rođenje deteta? Bili smo u vezi 9 god, odrasli zajedno, počeli kao klinci, toliko toga prošli, toliko toga doživeli... Raskinuli smo jer smo u tih 9 godina stekli totalno različita morala načela (nešto što je njemu bilo potpuno normalno meni je bilo užasno i obratno), želeli totalno različit život i budućnost videli totalno drugačije. Između ostalog ja nisam htela dete sa 28 kad smo i raskinuli a on je smatrao da tu društvenu normu mora da ispuni što pre, jer mama želi uničiće. Sada, 4 godine posle, od kojih 2 nemamo nikakav kontakt, ja u novoj vezi, njemu devojka (nije je zaprosio toliko mu se žurilo) treba da se porodi svakog trenutka. Ipak smo bili 9 god jedno drugom sve, a ipak nemamo kontakt i ne znam i ako ga sretnem (a nisam do sad) šta bi trebalo uraditi....
Da, žena radi sve po kući i ja ništa ne diram, ali na poslu radi fiksno radno vreme, sa nižom platom sa kojom može da plati samo račune i hranu. Ali radi i bez stresa, a ja radim 12-16h dnevno, pojedem više govana na poslu od nebitnih likova i stalno brinem ko će me zeznuti, kako bih mogao da donesem više para. Pričali smo pre 6 godina: ajde da se menjamo, kad toliko pričaš da možeš ajde onda idi u biznis, donesi 5 puta više para, ne zanima me s kim si u krevetu, ali pusti mene da ja radim fiksno u drzavnoj firmi, da kuvam, peglam, perem i bavim se decom" i nije pristala. A ja sam tačno tada digao ruke kada su se prvi stresovi u biznisu pojavili. Zato sedim u autu nakon posla, ne varam ženu jer je volim, ali želim da pusti da kod kuće živim kao Bog i da me ne dira kada se izvalim vikendom na krevet jer ne zna u kojim sranjima letim u mislima u tom trenutku. I nije zatrazila razvod jer sam mogao i ja to isto. Kupio sam 2 auta, ne brine o parama, jel to 50-50 drage dame i nije za razvod?
Kako sam starija sve manje imam želju da imam muškarca u životu. Pričali su mi da ću videti kad pređem tridesetu i da ću želeti decu i brak. Odrasla sam tako što mi je mama bila i otac i majka, zarađivala, čuvala nas decu i popravljala sve po kući. Otac joj je bio samo dodatno dete, nesposoban da se brine o sebi, a kamoli nečemu drugom. Uvek me je bilo strah da ne završim sa nekim kao što je on. Mislila sam da sam se uvek zabavljala sa finim momcima, ali u poslednjih par godina mi se svaki od njih javio sa pričom da želi da odemo na piće (svi su sada oženjeni i imaju decu). Iskreno zgadili su mi se. Decu jako volim, ali ne osećam potrebu da imam svoje. Nemam ni uslova za njih niti želim da budem samohrana majka. Ježim se žena koje mi govore ,, Da rodim sebi dete". Kao da je to neka igračka, a ne životna odgovornost. Nikad mi nije više momaka prilazilo, a godinama nisam ni na piće sa nekim otišla. Ne osećam potrebu. Putujem, kupujem sebi šta želim i uživam u životu.
Dečko kojeg sam upoznala preko aplikacije me nakon 2 tjedna dopisivanja i prvog spoja u kojem su već letile iskre (poljubili smo se na kraju) na idućem spoju pitao za vezu. Rekao mi je da zna da smo se tek upoznali i da ne moramo žuriti nigdje, odrasli smo ljudi (30+), možemo sve polako, ovo je samo obećanje da nemamo nikog sa strane i da se pitamo šta smo nas dvoje. To mi je dalo takvu sigurnost da ne mogu objasniti. Skupa smo sada već skoro 2 godine i ne vidim nam kraj.
Ja sam majka četvoro dece a ti nemaš ni jedno pa možeš da kupiš sebi lepu garderobu, kaže mi kuma danas. Baš me je zabolelo, nisam ja birala da nemam takva mi sudbina. Zna razlog zašto nemam. Njenoj deci kupujem poklončiće i dajem novac jer imam dobar posao pa mogu. Nekad me tako povredi komentarom…
Kaže supruga, kad smo se vratili od prijatelja 'Vidiš kako Petar titra sve Jovani, vrti ga oko malog prsta'. U fazonu, mi ne idemo dva puta na more, jednom na zimovanje, nekoliko izleta godišnje...
Rekoh 'Ne vidiš da se odrekla posla i da drži celu kuću pod kontrolom? Nama uvek haos u stanu, ja sam sebi peglam i perem stvari, vodim decu u vrtić i školu i vraćam, često spremam i hranu... Ne vidiš da Petar osim što zarađuje slično ko i ja ne radi ništa drugo? Ne vidiš koliko su im deca 'sposobnija' jer im je posvetila više pažnje?'... ona se naljuti na mene, eno je već par dana se duri i ne priča sa mnom. Ajde boga ti, do juče nije imala ništa i sve je mogla, sad kad imamo neće ništa ali bi sve da ima...i ti retki trenutci kad je s decom ne zna se ko je gori, ona ili deca...