Pre par meseci muž i ja smo vozili tetku i brata do Bg-a na aerodrom. Njih dvoje su sedeli pozadi, a ja s mužem napred. Tokom celog puta brat reč nije hteo da progovori s nama, tetka jedva nešto malo. Kad smo stigli na aerodrom, brat je odmah otišao da bukira karte, tetka se onako ofrlje pozdravila s nama i otišla. Danas od mame saznajem da je razlog takvog njihovih ponašanja taj što je brat očekivao da on sedi napred i što su morali da plate gorivo. Oboje rade u inostranstvu i dobre plate imaju plus što su toliko natrpali stvari u kola da smo jedva i stigli zbog težine. To je poslednji put da sam nekome nešto činila i da trpim nečije debilno ponašanje. Imaš pare, plati taxi i sedi gde hoćeš.
Je l' normalno to što mi dečko s kojim živim zamera da sam aljkava, da sam ovakva i onakva, prljava, i slično, a ne razumem zašto. Čistim redovno, i stvarno ne mislim da je išta prljavo, ali je on ubeđen da prozori moraju da se čiste jednom nedeljno (ja mislim jednom u 3-4 meseca da je ok), da šporet treba redovno da se pomera i ispod da se čisti, da se krpe i posteljine peglaju itd, i pošto meni ne pada na pamet to da radim, a posebno mi ne pada na pamet da slobodno vreme trošim na peglanje, ja sam odmah aljkava. Iskreno me ovo sve toliko nervira i pod stresom sam (jer nonstop zamera), da sam odlučila da raskinem. Drugarice mi kažu da je to glup razlog za raskid, al' ja jednostavno ne mogu više.
Nedavno sam imala odbranu diplomskog, i razočarala sam se što od 70 ljudi kojih sam pozvala (svu rodbinu i sve kolege iz generacije) velika većina mi je donijela samo cvijeće, a neki nisu ništa ni donijeli. Samo od desetak osoba sam dobila parfem, nakit, majicu ili nešto konkretno što se meni sviđa. Ne znam jesu li ljubomorni na mene pa su samo gledali da mi kupe prvu stvar što ih je zapala.
Dok on i ja uživamo na Maldivima ona mu pere gaće i odgaja djecu. 😂😂
Moram ovo negde da napišem. Sećam se davne osnovne škole, veseli čas, deca nose slatkiše, a ja ništa u torbi nemam osim onih grickalica u obliku ribe, jedno pakovanje. Ništa više od toga. Majka nije imala novca da mi da da kupim još nešto, živeli smo od očeve plate, on je pola davao za cigare i svojim roditeljima koji nisu imali penziju. Mnogo puta se dešavalo da nemamo, po nekoliko dana nosila jednu te istu odeću, dugo nisam imala telefon. Na ekskurziju kad sam otišla, to mi je bio prvi put da vidim more. Sa 20 eura na ekskurziju, pažljivo sam trošila svaki euro. I bilo je prelepo. Želim da zagrlim to dete u sebi koje nekada nije imalo, sada ima više, ali uhvati me ta tuga s vremena na vreme. Iako to nikada nikome nisam pričala, morala sam ovde anonimno. Novac nije bitan za sreću, ali je izvor svake nesreće i tuge, posebno na Balkanu. Nemojte da se zavaravate da nije tako kad jeste. Nažalost.
Kada me suprug ostavio samu sa 2 male djece njegova majka je došla kod mene, plakala i tražila da joj oprostim. Rekla sam joj da nije ona kriva, a ona je uporno govorila da je sigurno ona kriva i da ne zna gdje je pogriješila. On je otišao sa ljubavnicom i rekao da imam mjesec dana da izađem iz stana dok se vrati. To je inace stan njegove majke koji je trebao pripasti njemu. Prepisala je stan na mene i moju djecu a njemu rekla da se tamo više ne može vratiti.
Živim sa dečkom sa kim planiram da raskinem. Imamo po 34 godine, oboje zaposleni u IT firmama, plate su nam odlične. Ali on je čovek skroz pogubljen. Radi od kuće, gde samo zaklopi laptop i spava do uveče kad završi sa smenom, kad se probudi igra igrice dok ne zaspi opet. Kad ga pitam da šetamo ne može umoran je, u prodavnicu ne zna da ode sam, očekuje od mene da kuvam, perem, i plaćam pola računa. Kad kažem hajmo auto da kupimo ne treba nam radimo od kuće, ako predložim za stan da odemo do banke da se raspitamo, ne sad treba njegovima novac. Nemamo ništa naše, a plate tolike. Svi nam pričaju blago vama ne razmišljate kako ćete, a ne znaju da je on kao duh neki beživotni! Ja tako ne mogu, želim život, želim da ga živim, da putujem, da rodim dete, da napravim nešto svoje. Kako neko tako mlad i uspešan može da bude tako mrtav i nezainteresovan?
Mama je oduvek više volela brata od mene. Svi koji su bili manje voljeni znaju o čemu pričam. To se oseti, iako na izgled ne pravi razliku. Ali tešila sam se da ipak voli i mene, manje, ali me voli, majka mi je. Imala sam oko 14 godina, našla sam neke kolače u frižideru. Znala sam da su za sutrašnji bratov rođendan, nisam ni htela da ih uzmem. Iz šale sam rekla mami nešto kao - u što su dobri ovi kolači, držeći kutiju kao da sam ih jela. Ajde što je skočila i bukvalno mi otela iz ruke, ajde što je rekla - to nije za tebe. Ali mržnju u njenim očima nikada neću zaboraviti. Bukvalno mržnju, ne preterujem ni malo, to stvarno nisam očekivala. Tada me je tresnula istina - ne voli te, nikad te nije volela niti će te ikad voleti. I sada, 30 godina kasnije se pitam ponekad zašto me mama nije volela. I nikad ne prestane da bude teško.
Prvi put u životu sam se suprotstavila mužu i njegovoj porodici na njihovo manipulativni ponašanje. Dugo sam prihvatala da su mu oni prioritet kao i on sam sebi, dok moje osnovne potrebe i želje nije ni pokušao da čuje. Ali ljudi dragi taj bjes, osvetoljubivost, bez trunke empatije kad maske padnu, nisam u životu doživjela. Sve je učinio da mi napakosti iako mu ama baš ništa nisam činila. Kolko narcisi mogu biti okrutni kada im se prvi put kaže NE. Drago mi je da sam se izvukla iz te toksične porodice.
Prije 7-8 godina sam na instagramu vidio djevojku koju sam poznavao "zdravo za zdravo"...i pomislio u sebi: "Boze da li ću ikad imati ovako lijepu djevojku".
Pogodite koga sam vjerio u avgustu na četvrtu godišnjicu veze🤭
Nju! Bože hvala ti!