Prekinula sam s dečkom nakon dve godine veze...ta veza je bila toksična i nikako nisam mogla da je prekinem jer bi na svaki spomen prekida dečko imao ispad... odlučila sam da neću više da živim u strahu i napokon sam ga ostavila... Osećam se mnogo bolje i imam osećaj kao da će mi sve sad sesti na svoje mesto i da ću jednog dana imati ljubav svog života te da ću na sve ovo što se izdogađalo gledati kao na ružan san iz kojeg sam se kao pobednik probudila.
Prije sam davao prednost ljudima i oni su me razočarali, iznevjerili.
Sada dajem prednost novcu, materijalnim stvarima i to mi je donijelo sigurnost. Novac te ne može iznevjeriti.
Kad su moji drugari kupovali kola, svaki put sam bio srećan zbog njih i govorio da su kola top iako mi nisu sva bila top. Sad kad ja hoću da kupim kola svi su kao ljubomorni i samo traže nedostatke.
Da li podržavate dopisivanje vašeg supruga/supruge sa kolegom/koleginicom u toku dana pa čak i van radnog vremena?
Smatram da je porez na nekretnine najveća pljačka ikad. Bukvalno platim nekretninu, platim porez na kupovinu te nekretnine, odbijaju mi silne poreze svaki mjesec od plate, plaćam porez na svaki mogući artikl u toku dana, tokom opremanja stana poplaćam poreze na svaki rad u stanu ili namještaj koji kupim, plaćam račune i poreze na te račune i onda jos moram plaćati kiriju državi na taj stan da mi ga država ne oduzme. Doslovno kupiš stan ali i dalje ostaješ podstanar i pri tome je država tvoj stanodavac. Ostaje još samo da se uvede porez na zrak i da plaćamo svaki udisaj.
Vrlo često ostavim bakšiš. Znam koliko je meni značilo dok se konobarilo.
Pokojni otac i ja smo imali korektan odnos iako sam oduvek znao da nije veran majci. Majka je sve znala, ali me zamolila da se ne mešam. Bilo mi je teško da ostanem po strani, bolelo me što nismo normalna porodica. Majka je patila zbog njega, ali je trpela jer se do poslednjeg nadala da će se promeniti. Umro je, nije se promenio. Kada je bio na samrti pokušavao je da se nekako čuje sa ljubavnicom. Majku je to najviše zabolelo. Sama sahrana je bila rizik, nisam se puno obazirao što mi je otac preminuo već da se ne pojavi ONA. Znam da se majka ne bi mogla iskontrolisati, ali srećom nije došla. Žao mi je što se nisu razveli na vreme jer u takvom braku svi pate.
Dok smo bili u vezu na daljinu, njemu je bilo bacanje para i glupo da se nekad vidimo za vikend nego samo kada neko od nas ima odmor na više dana. Sad kada nismo zajedno njemu nije teško da dođe na dva dana, da vozi 8 sati i da iznajmi stan samo da bi gledao uživo utakmicu. Malo je reći da sam razočarana u sebe što sam dozvolila da budem dugo u vezi sa nekim kome naše viđanje je bilo manje bitno nego jedna utakmica. Na sve to se uvredio jer kada je došao on je mislio kako ćemo se pomiriti i uvređen je i razočaran jer ja ne želim. Gde mi je pamet da ja sada razmišljam dal sam bila gruba i da gledam više sebe.
Gledam svoje rodice i školske, udale se i imaju decu, a sve iskompleksirane i pokvarene. Umesto da su prvo rešile probleme u glavi i potražile pomoć psihoterapeuta; ne, one se udale i rodile. Posle se čudimo što su nam deca takva, u kom pravcu ide ovo društvo itd.
Zakonom treba zabrani da prodavnice i radnje koje primaju više od 50 ljudi budu puštene u rad bez toaleta za mušterije i prostorije gde majke mogu da presvuku bebe. Ovo piše muško.