Dok sam bila mlađa, nije mi bilo jasno kako neko ne gotivi roditelje svog partnera, čak mi je to bilo i ružno. Sada kako sam starija, i sama počinjem da ih sve manje i manje gotivim. Poštujem do neba, ali dosta manje mi prijaju.
Kad smo dobili prvo dete majka mog supruga je reka da je to “moj posao i moja briga” kao da dete nema tatu, i da ona dete čuvati neće.
Juče je izjavila da ide na odmor i da će dva psa koja je kupila dovesti na 10 dana kod nas. Rekla sam joj ok, samo nemoj posle ako se otruju kod nas od nečega da ja budem kriva… ja neću sklanjati ništa po kući zbog tvojih kuca. Ti ih dovedi pa kupi nove ako se otruju kod nas. Kad se nije šlogirala… al šta ću joj ja 🤣
Ne mogu više čoveče, kad vidim ko je sve u "srećnim" vezama bude mi muka. Kad se setim zbog kakvih devojaka sam se sve lomio plače mi se majke mi, još što je najgore zaljubim se u svaku kao malo dete, a njima je skoro svejedno. Ne kontam kako možeš da se viđaš sa nekim i da ti bude svejedno. A povrh svega toga jesam i zgodan i lep i završio sam dobar faks, radim veoma dobar posao, treniram ponekad (uvek sam bio fit), stvarno ima istine u tome što se više cimaš to te manje ide. Ne ozbiljno sada me baš zabole za svaku, sledećoj koju upoznam par poruka ako hoće na kafu posle, ako neće odmah blok i kraj priče, a ne da se ložim kao malo dete mesecima a ona da vaga koga će. Razumem ove momke koji pošalju sliku ku*ca u DM, većina devojaka takve momke i zaslužuje.
Imam dečka Francuza teškog smarača kome smeta kad pevam i igram u našem stanu. Šta ti smeta vesela atmosfera u kući, da li je moguće???
Tokom studiranja bila sam dosta mršava pa su mnogi sebi davali za pravo da me nazivaju anoreksičnom. Jedna devojka koja je vidno imala višak kilograma nije propuštala priliku da mi nešto ružno dobaci kad god me vidi. Ona je bila popularna, najglasnija pa su i ostale kolege krenule za njom. Kulirala sam, jer sam shvatila da ne vredi da se raspravljam. Nakon završetka faxa ugojila sam se, doterala liniju, mogu slobodno da kažem da sam baš zgodna. Sretnem tu istu devojku, mršavija nego ja što sam bila tada. Iz čista mira mi je dobacila da sam debela. Nasmejala sam se i odgovorila da poradi na sebi jer njoj nisu problem bili moji kilogrami ni tada a ni sada.
Ne mogu više da tolerišem bezobrazluk starijih generacija. Kada neko kaže ,,prije je bilo bolje", meni se želudac okrene. U porodici mojih roditelja ne postoji niko normalan. Guranje noseva u tuđe živote, zavist, pakost, gledanje poprijeko, dok glume da su fini je njihova osobina broj 1. Moja majka živi da udovolji drugima, i ljetos nije znala da kaže ne tetki, njenoj polusestri, da ide s nama. Ta tetka nam je uništila ljetovanje. Po cijele dane se žalila kako je daleko smještaj, kako je skup (mi smo taj smještaj izabrali za sebe, neplanirajući nju, jer je ona naknadno uskočila; i nije uopšte bio skup). Na mene se izderala i opsovala mi Boga, majku (pred mojom majkom) jer sam joj rekla da ako misli da negdje ima bolje, neka slobodno ode. Mojoj majci je rekla, aludirajući na mene "Šta si ovo rodila?", dok je sve što sam joj ja rekla bilo upravo to da ne kvari nama svojim kukanjem putovanje, jer sam u pet godina prošle prvi put otišla.
Neverovatno da ljudi sebi daju za pravo ne da pričaju o bogu, nego tvrde kako znaju šta je bog. Neverovatno zaista. Bog je realno malo složenija tema. Pametni ljudi to znaju, zato ni ne žele da pričaju na tu temu, nego žive život. A ovi drugi nek se zaluđuju kako znaju kako izgleda i šta je bog.