U vezi sam 4 godine. Zaprosio me prije 6 mj. Lijepo nam je, volim ga, voli me, poštujemo se, putujemo, izlazimo i sve je super. Planiramo svadbu. Ali zadnju godinu dana misli mi lete na bivšeg s kojim uopće nisam bila u vezi nego eto ovako nako 2 godine. Ne mislim na njega u suštini da bi ikad bila s njim opet, ali mnogo razmišljam na naše vrijeme skupa, nije nam bilo lijepo, ali bilo je zabavno, mnogo adrenalina, nesigurnosti. Mislim da mi fali da se nešto dešava.. Ubija me grižna savjest pošto moj zaručniki je najbolja osoba koju poznajem, ali eto ne znam, možda mislim na bivseg jer nikad nismo nama dali šansu, nismo znali šta je moglo biti…
Svi misle isto kad muškarac pozove devojku na kafu, a kad je obrnuto? Da l' će žena zvati na kafu muškarca koji nije kolega sa posla ili drugar iz škole/kraja, a da ne oseća nešto prema njemu?
Stvarno ne vidim poentu bijele vjenčanice, kad ona označava nevinost, a nismo nevine kad stupamo u brak.
Ne mogu da pobedim sebe i da se odviknem od loših navika. Malo sna i poremećaj spavaja, puno kofeina, fast food, slatkiši, gazirano, ne pranje zuba redovno na sav ovaj trash od hrane, ne idem u teretanu, gojazna sam, lenja i bez neke volje za životom. Par godina mi je prošlo a nisam se 1cm pomerila napred. Bojim se da neću moći više ovako a teško mi je išta promeniti. Počinjem da mrzim samu sebe.
Moja seksualna fantazija je da me siluje ženski odbojkaški tim, pod tuševima.
Uvek se osećam krajnje neprijatno kad odem kod svog dečka. Zbog mene je raskinuo dugu vezu. Ta devojka je iz istog grada kao on, njihove porodice se poznaju i 90% društva im je zajedničko, pa je svi njegovi vole. Mene svi gledaju popreko i osećam se kao uljez među njima. On je divan prema meni i mnogo ga volim. Hoće da se uskoro doselim kod njega. Zbog porodičnog posla koji vodi mora da ostane da živi u svom gradu, a moj posao je fleksibilan i mogu da ga radim odakle god želim pa je objektivno najpraktičnije da započnemo zajednički život u njegovom gradu. Od početka se postavio kao da je njegov dom i moj i radi sve da se osećam prijatno, ali nije u njemu problem.
Imam punjač od 100W koji može 3 uređaja istovremeno brzo da puni. Uvek ga nosim sa sobom umesto običnog punjača kada idem u goste i zadržavam se dugo. Ponesem, priključim u utičnicu i ostavim cak 2 kabla slobodna za druge koji žele da pune telefon ili powerbank. Ali eto mnogo je logičnije isključiti punjač koji može puniti 3 uređaja i uključiti njihov punjač za jedan uređaj. Svi su usb c power delivery standardizovani i kompatibilni.... Još pokušaš biti fin da omogućiš i drugima da pune ali eto. Neko mora iščupati i umesto 3 da pune da puni on sam.
Dečko me je posle godinu dana veze ostavio preko GLASOVNE poruke.
Juče sam pala treći put vozački ispit i odustala sam... Jednodtavno nemam više ni živaca a izgleda da nisam ni sposobna za to, uštediću živce instruktorki i eto.