Sve se više plašim da ću ostati sama. Juče mi je bio 26. rođendan, a neki osnovci imaju više iskustva od mene. Mnogo boli kad jedino ti solo, a drugarice imaju dugogodišnje momke, neke čak i muževe. Koliko puta sam se sama vratila kući i plakala, a njih ima ko da sačeka. Ne plaši me samoća sama po sebi, već činjenica da nemam kome da pružim ljubav i strast. Osećam kao da se zbog toga gasim iznutra.
Ljudi rodila sam dete na rođendan bivše devojke moga dečka, da li me proklinje što joj pokvari i taj jedan lijep dan u godini?
Neshvatljivo mi je da bračni par koji ode u inostranstvno svoju decu ne uči da govore srpski. Ranije to nije bilo tako, ali danas u mojoj okolini je sve više takvih parova. Nisam ja ne znam kakav patriota. Ne mislim da je kod nas najbolje, da je idealno, naprotiv. Mnoga od te dece neće nikad ovde da dođu, a kamoli da se vrate za stalno, ali ako ne znaju jezik budite sigurni da nikada neće doći ovde ni na dan, o letnjem raspustu, odmoru da ni ne govorim. A to je tužno. Tužno je što jedna baba ili deda neće moći da porazgovaraju sa detetom svog deteta i tužno je što to dete neće osećati nikakvu vezu sa svojim precima.
Moja sestra često ume da ispituje ljude koje smo tek upoznale ili koje poznajemo koja je od nas dve lepša. Meni je to nekako baš bezveze i baš se loše osećam. Ona je i objektivno lepa i lepša od mene. S druge strane sam ja koja imam nula samopouzdanja, koja za sebe uopšte ne mislim da sam lepa i koja sam jako nesigurna po pitanju svog izgleda (moje mišljenje). Na licima ljudi koje ona to pita mogu da vidim da bi rekli njeno ime, ali da im je neprijatno zbog mene. Došlo mi je nekoliko puta da je pitam zasto ima potrebu to da radi, ali ne želim da zvučim ljubomorno. Ispada da ona u tome uopšte ne vidi problem, dok se moje samopouzdanje samo pokopava sve dublje.
Ne mogu da shvatim ove što se stiskaju, kakav je to život i kako utiče na psihu... Ja sam čitav život bogata i ne razmišljam o parama, i ne mogu da zamislim da imam još i takvih problema.
Muž i ja radimo u istoj firmi - različite pozicije. Osećam se mnogo loše kada znam da se svaki dan dopisuje sa koleginicom (stalno neke šale, imaju svakojake teme, prenose si sve informacije ako nisu isti dan u firmi, itd.) dok se meni javi samo ako je nešto vezano za posao - nekoliko rečenica i nestane. Zna da mi to smeta. Ne znam na koji način da mu više objasnim da se osećam manje zanimljivije od nje, kada svojim postupcima ne dokazuje suprotno, čak i nakon više razgovora o tome.
Brat se skoro oženio i dobio dete. Od kad se žena porodila svi joj smetamo, ne želi da priča sa nama na telefon, uvek je nervozna i ljuta, vređa me na svakakve načine, i mene i majku ponižava.. Što je još gore, na koji god način ja to prenesem bratu, on nam još dodatno kvari odnose jer joj direktno priča, jer joj prenosi moje reči, umesto da joj lepo objasni ili da pomogne ženi koja očigledno ima probleme. Od danas prestajem i da je zovem i da se žalim na nju, ne zanima me gospođa. :)
Bivši dečko je bio idealan za zajednički život, umeo je lepo da kuva i čisti, uvek je raspremao za sobom, vodio brigu o sebi i o prostoru u kojem živi. Meni je to bitno jer sam prvenstveno ja takva, uredna i vredna, i samim tim treba mi neko ko je poput mene jer ne želim da jednog dana izigravam nekome sluškinju dok on sedi i gleda TV. Smatram da dve zrele osobe treba sve obaveze da podele. Međutim, kao dečko je bio loš prema meni pa smo brzo i raskinuli. Sadašnji je prava dobrica i karakterno je sve što sam ikad mogla da poželim, ali je nenormalno aljkav. Kad dođem kod njega uvek vidim prljave sudove, đubre na sve strane, ostatke od hrane, prljavo i neuredno kupatilo. To me toliko odbija i ne znam koliko ću još moći da izdržim. Pored toga ne ume ni jaje da isprži, jede samo neke kupovne sendviče i paštete i znam da bi zajednički život sa njim bio propast. Ja bih bila jedina koja čisti, kuva i rasprema za njim. A nemam srca da ga ostavim.
Koleginica našla bogatog verenika i stalno na poslu priča šta joj sve kupuje, gde je vodi... Mene je par puta onako "ispod pojasa" prozivala zašto vozim Clia, što sam kupila s mužem stan na kredit, zašto mi dete od godinu dana ne nosi bolju garderobu... Ja sam je kulirala, mada bi ona sve više nastavljala njene provokacije. Juče dođe na posao, sva prestrašena, slupala verenikov službeni auto. Još me pita šta meni muž kaže ako ja napravim nešto na autu. Odgovorila sam joj ništa, jer sam ja sebi kupila auto i nema šta da kaže, sem da popravi, jer se pored posla bavi i mehanikom. Još htela da joj moj muž popravlja auto za džabe. Naljutila se kad sam joj rekla da ne radi za džabe i da mora da sačeka kad ima vremena za dodatne mušterije. Sad priča kako sam ljubomorna na nju. Jesam, sestro, pucam od ljubomore što zavisiš od verenika.
Ja i moj dečko smo godinu ipo dana u vezi. Od otprilike pre 5 meseci smo non stop u svađi, ne podnosimo se nimalo. Jedva izdržimo i kad smo sa nekim u društvu da se ne posvađamo... Mnogo me zanima da li priča svojim drugarima o nama i našoj svađi, ja ga pred svojim drugaricama nikada nisam ponizila. Do sada bih se odavno rastala od njega jer ne mogu da ga trpim, ali ono što me drži da i dalje budem sa njim je seks. Prosto ne mogu da opišem koliko je to dobro sa njim. On mi nije prvi, pa znam da dobro je*e zato što sa prošlim dečkom sa kojim sam bila 6 meseci u vezi nije bio tako dobar. Imam neki osećaj da je i on sa mnom samo zbog toga, jer sam provalila da uvek tokom i posle seksa mi govori kako si dobra i neverovatna. Rekao mi je par puta i da najviše voli kad mu plešem na njemu. Ovako sam takođe provalila da i on više jedva trpi naše stalne svađe.