Dok smo bili u vezi par puta sam mu rekla da mi smeta dodavanje drugih devojaka i da to neću tolerisati. Sa svog instagrama sam pogledala njegove poslednje zapraćene i videla gomilu devojaka i lajkove. Kada sam to rekla on je napravio scenu, kako sam ja ljubomorna, posesivna. Kako me nije sramota da ja njega proveravam i da sam nesigurna u sebe i da on nikada ne bi gledao koga ja pratim. Da stvar bude gora, bila sam kod njega i udaljena 500km od kuće ali na svu sreću dan kasnije sam imala let. On je nakon toga slao kako je razočaran u mene i manipulisao da se pomirimo. Ubrzo sam shvatila da ne želim takvu vezu i lepše mi je samoj a samo još neke stvari su doprinele da definitivno raskinem i ne podilazim njegovim manipulacijama. On je posle toga pričao kako ga nikada nisam ni volela, da sam samo jedva čekala da raskinem a zatim plakao i molio da je shvatio da je pogrešio i da će sve biti bolje.
Cura mi je super i krasna ali toliko bi želio da ima veće si*e.
Kad god vidim neku ženu da dobrim dekolteom osjećam se loše jer mi je to privlačno.
Zamislite osobu koja može ni iz čega da stvori svašta, koja zna da obavlja sve poslove, koja može sve da uradi sama, koja dobro kuva, koja predstavlja prijatno i poželjno društvo u svakoj grupi, koja je duhovita, kojoj se svako rado poveri i pita je za savet, koja je strpljiva, tolerantna i puna razumevanja, koja prepoznaje potrebe ljudi oko sebe i u skladu sa njima reaguje, koja prepoznaje svoje potrebe i otvoreno o njima priča, koja se trudi da lepo ugosti i stara se da se svako dobro oseća, koja izdvaja vreme i energiju za drage ljude, koja je poštena u svakom smislu, koja dobro izgleda i vodi računa o sebi, koja se trudi da se hrani zdravo i kvalitetno, koja organizuje svoj život, koja radi na sebi svakodnevno, koja je visoko obrazovana, koja čita i ima milion hobija. Naravno, ta osoba ima i mane, ali ih je mnogo manje od vrlina. Jeste li i vi prvo pomislili na ženu?
U Pet shopu radi jedna mnogo slatka devojka. Iako mi je mačka uginula pre mesec dana, ja sam zbog nje nastavio da idem da kupujem granule za mačke. Posle te granule razdelim uličnim mačkama. Ne znam kako da započnem flert sa njom, ali znam da će mačke još dugo dobijati granule koliki sam šonja.
Bilo mi je dosadno pa sam napravio tinder profil čisto da vidim šta ima tu. Sad ne znam jel se koristi samo za "one night stands" ili ljudi zbilja pronalaze partnere za ozbiljne veze, ali od svih djevojaka koje mi je pokazalo većina ima slike sa izbačenim guzovima, dekolteima, u bikiniju, u kratkoj i uskoj odjeći koja ne ostavlja prostora mašti. Pa se onda žale kako su svi muškarci đubrad i žele samo seks a ovamo reklamiraju isključivo svoju tjelesnu komponentu bez truna elegantnosti, damskog šarma i bez ikakvog oblika karakternosti.
Ne znam da li je ovo “normalno”, ali meni je sasvim dovoljno da se sa partnerom viđam jednom-dvaput nedeljno. Imala sam 3 veze i tako mi je bilo u svakoj, a najduža je trajala 2 godine. Prosto nemam potrebu za čestim, a kamoli svakodnevnim viđanjem, nebitno koliko ja njega volim. Imam i svoje obaveze, posao, hobije, prijatelje i porodicu i nikad nisam bila tip osobe kojoj se ceo život svede na vezu, ali se plašim da ću u budućnosti imati problema zbog ovoga. Pogotovo ako budem sa nekim i ta veza postane ozbiljnija i vodi ka zajednickom životu i braku.
Moj vjerenik treba uskoro da ide u inostranstvo da radi. Ovde ne može da nađe posao bukvalno ni najgori mogući, a ima dvoje djece iz prethodnog braka i mora da radi. Mislim, mora bez obzira.
Kako se vrijeme odlaska približava, meni je sve teže. Sanjam noću da je otišao, pa se trzam iz sna. Pomisao da ću biti ovde sama, mi slama srce. Četiri godine smo zajedno i nismo se razdvajali na duže od dan. Znam da je ovo jedina, a i dobra opcija, međutim, strah me je svega što dolazi i jako mi je teško. 😪
Šta je to kada ja želim da pričamo o nečemu što mi smeta ili što me je povredilo, a on uporno govori kako neće da se raspravlja? On ne učestvuje u razgovoru, on se povlači, pušta me da ispričam šta imam da bi na kraju rekao da ja to tako vidim, ali da zapravo nije tako. Da li je to manipulacija? Da li on pravi žrtvu od sebe za sve što ne ide u njegovu korist? Ja ne znam više. Da li me je zaglupeo, zaludeo, šta je problem sa mnom kad ne mogu više da razgraničim šta je to normalno a šta nije? Nikada mi cilj nije rasprava već razgovor, ali njemu je rasprava sve samo zato što ne moze da podnese da mu se prigovara za neke postupke i ponašanje koje smatram da nije u redu.
Bilo je leto 2011. godine i bio sam sa devojkom na moru. Pošto su njeni imali vikendicu u tom mestu, navratile su njena starija sestra i mama da budu 7 dana sa nama. Iz revolta zato što sam sam sa njih 3 harpije, svakoj sam u šampon za kosu "podario" svoju semenu tečnost.
Sa dečkom sam u vezi na daljinu već skoro godinu dana. Na početku je sve bilo toliko divno i baš smo se zavoleli. Bio je malo ljubomoran u nekoj zdravoj meri ali mi je rekao da je takav zato što me voli i brine. Posle nekog vremena ja sam počela da pokazujem ljubomoru ili neku posesivnost zato što on nije prestajo da izlazi svaki dan i vikendom. Smatrala sam da to nije ok prema meni zato što ja ne izlazim. Nemaš šta da tražiš svaki dan u kafiću kad imaš devojku, nisi klošar. Možeš par puta nedeljno ali ne svaki dan. E sad je došlo do toga da se konstantno svađamo oko gluposti. On mi sad sve dozovoljava i da izađem u brusu, gola ako treba. Znam da mu donekle smeta ali neće ništa da kaže. Rekao mi je jednom da misli da ja imam jača osećanja nego on. Ne znam da li me ne voli više zato što smo se toliko raspravljali ili jednostavno nema dovoljno muškosti. Tamo gde je svejedno nema ljubavi. Čim postane svejedno gde si, sa kim si, kako si znaj da te više ne voli.